Zaštita ili devastacija?

13383820_10153637382586623_1805584351_o

13339501_315148088816485_7970682198239424857_n

U petak, 3. juna, u PR Centru, održan je okrugli sto na temu “Zaštita ili devastacija objekata od kulturno-istorijskog značaja – Hotel Podgorica/Svetlana Kana Radević”, koji je organizovala nevladina organizacija „KANA – Ko ako ne arhitekt”.

 

Nakon gotovo pola godine borbe za očuvanje hotela „Podgorica“, članovi grupe KANA su organizovali okrugli sto na kom su želeli da okupe sve aktere u procesu izgradnje objekta višespratnice uz hotel, kako bi se zajedničkim dijalogom sagledala situacija devastacije značajnih objekata i došlo do zaključaka o pravcima daljeg razvoja arhitekture i građevinarstva u Crnoj Gori. Okrugli sto su vodili predstavnici grupe KANA: Ema Alihodžić Jašarović, Ivan Jovićević, Aleksandar Ašanin i Borislav Vukićević.

 

Pozivu su se odazvali arhitekti, predstavnici nevladinih organizacija i političkih partija: arh. Slobodan Mitrović, arh. Andrija Markuš, Zdenka Popović (Demokratska Crna Gora), Vladimir Čađenović (Demokratska Crna Gora), Patricija Pobrić (Naša akcija), Luka Rakčević (Građanski pokret URA), Ksenija Medenica (Green home) i Nataša Vukićević (SACG).

 

Na poziv za okrugli sto se nisu odazvali: ministar Branimir Gvozdenović (Ministarstvo održivog razvoja i turizma), Oliver Marković (Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine), gradonačelnik Slavoljub Stijepović (Glavni grad), Božidar Vuksanović (Uprava za inspekcijski nadzor), Biljana Jakić (Uprava za inspekcijski nadzor), ministar Pavle Goranović (Ministarstvo kulture), Anastazija Miranović (Uprava za zaštitu kulturnih dobara), Ljubo Stjepčević (Inženjerska komora Crne Gore), prof. dr Branislav Glavatović (Inženjerska komora Crne Gore), Nikola Drakić (Inkoplan), Sonja Radović Jelovac (Synthesis) i Žarko Burić (Normal Company).

 

Ivan Jovićević je skup započeo kratkom retrospektivom događaja i aktivnosti koje je inicirala NVO KANA u proteklom periodu, vezanih za izgradnju objekta uz hotel “Podgorica”.

 

Kompanija “Normal Tours”, vlasnika Žarka Burića, krajem decembra prošle godine je počela izgradnju poslovne zgrade od dvanaest spratova pored hotela „Podgorica”.

 

Nakon Jovićevićevog teksta “Stanite, zaustavite hice”, objavljenog na njegovom blogu, okuplja se grupa arhitekata, koji su smatrali da se mora odreagovati na zločin koji se čini nad hotelom “Podgorica”, i 26. decembra pokreću peticiju za zaustavljanje građenja. Vrlo brzo arhitekte formiraju nevladinu organizaciju “KANA – Ko Ako Ne Arhitekt?” i već 31. decembra 2015. podnose zahtev Upravi za zaštitu kulturnih dobara za uspostavljanje prethodne zaštite objekta hotela.

 

Usledile su brojne akcije, istraživanja, apeli, ali su rezultati daleko od očekivanih. Objekat se i dalje gradi, nadležne institucije i dalje ćute.

 

Nakon što je Strukovna komora arhitekata IKCG dostavila stručno mišljenje, inspektor za urbanizam je podneo Sekretarijatu za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine Glavnog grada predlog za poništenje građevinske dozvole, ali je taj zahtev odbijen. Uprava za inspekciju je nakon toga uputila žalbu glavnom administraroru, a ukoliko dobiju negativan odgovor, najavili su da će podneti tužbu Upravnom sudu.

 

Vladimir Čađenović, predsjednik Kluba odbornika Demokratske Crne Gore u Skupštini Glavnog grada, rekao je da je  Uprava za inspekcijske poslove omogućila upravi Glavnog grada da oduzme dozvolu.

 

“Ni­sam čuo ni­je­dan va­lja­ni raz­log zbog če­ga do­zvo­la ni­je od­u­ze­ta, osim što sam za­klju­ču­jem da je u pi­ta­nju moć lju­di ko­ji gra­de taj ar­hi­tek­ton­ski mon­strum. Po­gub­no je i što ču­jem da šu­ška­ju da se bo­je da odu­zmu gra­đe­vin­sku do­zvo­lu zbog to­ga što će pla­ti­ti ve­li­ku od­šte­tu in­ve­sti­to­ru, ali ja mi­slim da je u tom po­slu naj­sku­plje ako se taj ar­hi­tek­ton­ski mon­strum iz­gra­di na sred Pod­go­ri­ce. Mno­go to­ga se u ovoj dr­ža­vi pla­ti­lo što ni­je tre­ba­lo, pa ni­sam pri­me­tio ne­ku ve­li­ku se­ki­ra­ci­ju oko to­ga me­đu oni­ma ko­ji su i ovo de­lo tre­ba­li da sto­pi­ra­ju. Iz na­šeg ugla, za to je  naj­za­slu­žni­ji Glav­ni grad” – rekao je Ča­đe­no­vić.

 

Ocenio je i da “nedolazak nadležnih, na okrugli sto, govori o tome da u Podgorci i u Crnoj Gori ima nedodirljivih pojedinaca i investitora koji su jači od grada, građana Podgorice i države Crne Gore“.

 

„Upravo ova prazna mesta i ovi mikrofoni onih koji ćute nam nažalost to saopštavaju.”

 

Lu­ka Rak­če­vić iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA, rekao je se radi o kontinuitetu politike, trci političke elite za kapitalom, kojom gradska uprava uništava kulturna, istorijska i arhitektonska dobra.
“Taj odnos se definitivno mora menjati. Dok nad­le­žne in­sti­tu­ci­je pre­ba­ci­ju od­go­vor­nost sa jed­nih na dru­ge, in­ve­sti­tor ne­sme­ta­no gra­di. Ono što sam kao od­bor­nik pri­mje­tio je da se DUP-ovi naj­če­šće usva­ja­ju bez ne­kog gla­sni­jeg, ili pri­mjet­ni­jeg uče­šća stru­ke. Naj­če­šće sav te­ret pada na nas od­bo­r­ni­ke, a mi­slim da u tre­nut­nom sa­zi­vu ne­ma­mo ni­jed­nog urba­ni­stu, ili ar­hi­tek­tu, i to do­volj­no go­vo­ri o na­či­nu na ko­ji se pla­no­vi usva­ja­ju” – smatra Rak­če­vić.

 

Slobodan Mitrović, arhitekta, rekao je da se osnivanjem grupe KANA desila pobuna mladih arhitekata.

 

„Ovo je za mene prvi urbani događaj – da se mladi stručnjaci pobune, jer je to prva pobuna mladosti u Crnoj Gori. Podgorica je kroz ovu pobunu dobila pravi, stvarni urbanitet.”

 

On is­ti­če da je naj­ve­ći pro­blem što in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve ni­su uve­za­ne. Naglasio je da je kul­tur­na bašt­i­na spe­ci­fič­na oblast.

 

“Ni­ko se ni­je po­ja­vio da­nas iz na­dle­žnih in­sti­tu­ci­ja da bar ka­že da ra­de po za­ko­nu, jer ne ra­de, zna­ju to i sa­mi. Sve što nam se de­ša­va je zbog to­tal­no neo­rga­ni­zo­va­ne vla­sti ko­ja ne pozna­je svo­ju stru­ku i za­kon­ske obave­ze, i u ne­do­stat­ku tog sa­zna­nja ima­ju sa­mo lič­ni, pri­vat­ni in­te­res. Stru­ku nam ne kom­pro­mi­tu­je to­li­ko po­li­tič­ka vlast ko­li­ko ko­le­ge ko­je pri­sta­ju na ta­kve igre – istakao je Mi­tro­vić.

 

Borislav Vukićević, jedan od aktivista iz organizacije KANA, rekao je da je, između ostalog, veliki problem što Sonja Radović Jelovac, autorka projekta, ne komunicira sa njima. Smatra da bi autorka mogla, recimo, da priča o horizontali i vertikali koju joj suprotstavlja.

 

„Manir je da ljudi koji su u poziciji da donose odluke nisu u obavezi da te odluke elaboriraju na bilo koji način“, rekao je Vukićević.

 

Slobodan Mitrović smatra da je centralizacija moći suštinski problem. “Sve je u rukama ministra Gvozdenovića – šest ili sedam zakona je pod njegovom ingerencijom, kao npr. Zakon o eksproprijaciji. Naša struka je svedena na improvizatorstvo – kad nemate struku i planove, onda je investitor bog.”

 

Aleksandar Ašanin, član NVO KANA, rekao je da su institucije sistema gotovo ignorisale ovaj problem, odlažući odluke i prebacujući odgovornost sa jedne institucije na drugu.

 

Nadležne institucije su homogene u ignorisanju zahtjeva da se Hotel “Podgorica” zaštiti i stopira izgradnja solitera od dvanaest spratova, ocenjuje Ašanin, naglasivši da je u pitanju odsustvo elementarne kulture kod predstavnika tih institucija.

 

“U pitanju je, mogu reći – mangupluk, igraju se ping ponga, prebacivanja odgovornosti, a  možda je u pitanju i nedostatak hrabrosti da čitav slučaj dovedu do kraja”, istakao je Ašanin.

 

Dodao je i da je nejasno zašto nadležni nisu stopirali izgradnju solitera od dvanaest spratova “Normal Company”, već je investitoru dozvoljeno da i dalje gradi, iako je inspektor za urbanizam tražio da se poništi građevinska dozvola.

 

“To nije samo ismevanje struke, već zdrvog razuma. Niko od tih stručnjaka, ni planer, ni projektant, za šest meseci nisu našli za shodno da kažu ni jednu jedinu reč” – navodi on.

 

“Uprava za zaštitu je imala zakonski rok od 90 dana da odgovori na zahtev za prethodnu zaštitu, da bi tek poslednjeg, devedesetog dana stigao odgovor da ne postoje ‘zakonski’ uslovi za prethodnu zaštitu. Radni tim Uprave radi elaborat, ali se ne zna ko su članovi tima. Pre dva meseca je direktorka Uprave, Anastazija Miranović, rekla da će ‘ovih dana’ izaći u javnost sa odlukom o zaštiti hotela” – istakao je Ašanin.

 

Ašanin je podsetio i da je Inženjerska komora Crne Gore pomogla u istraživanju i navela šest spornih tačaka u DUP-u po kom je izdata građevinska dozvola.

 

“Potrebna je mobilizacija strukovnih udruženja.  Trenutno je u izradi 60 planova i potrebna je mala armija stručnih ljudi da to prate. U strukovnim organizacijama nema ni dovoljno kondicije, ni hrabrosti da se ovakvi slučajevi do kraja reše” – smatra Ašanin.

 

“Još nemamo povratnu informaciju iz Inženjerske komore Crne Gore dokle se stiglo sa postupkom utvrđivanja da li su  projektant koji je izradio tehničku dokumentaciju i revident koji je revidovao tehničku dokumentaciju prekršili proceduru i da li će im biti oduzete licenca, kako je tražio inspektor za urbanizam”, istakao je Ašanin.

 

“Ovakva otimačina će u narednom periodu teže proći – taj  je deo valjda u svesti građana i nadam se da smo postigli da se to razume. Neophodno je uključivanje građana u proces planiranja i značajnija saradnja sa arhitektama, koji su tu da pojasne probleme i ogovore na pitanja vezana za grad”, zaključuje Ašanin.

 

Ašanin je istakao da  će na sličan način čitav prostor kod Sportskog centra „Morača” biti degradiran. “Drveće u parku, kod otvorenih bazena biće posečeno, jer je tamo planirana teniska akademija sa sedam terena.”

 

Zdenka Popović, odbornica Demokrata, istakla je da “ako nema odgovornosti ni svesti onih koji odlučuju o budućnosti, onda znači da su u igri neki drugi motivi koji utiču na odluke”. Prilikom procedure donošenja DUP-ova, smatra ona, neophodno je da se udruže odbornici i struka kako bi se dokumentacija pogledala i uočili ovaki propusti. “Znam da je to dosta posla, ali pomoć struke je neophodna”, rekla je Popović.

 

Patricija Pobrić, direktorica NVO “Naša akcija”, smatra da je potrebno staviti moratorijum na gradnju dok se ne reše svi sporni problemi.

 

Slobodan Mitrović napominje da se uništava istorijski, prostorni i etički reper. “I to je isključivo posledica neznanja”, kaže on.

 

Borislav Vukićević je rekao da neki smatrju da je arhitekura višespratnice u redu, da je to pristojan objekat, ako se apstrahuje okruženje. “Ali to ne može tako da se radi!”

 

Zaštita modernističke baštine, odnosno kako primaći modernu arhitekturu i predočiti nužnost zaštite, problem je u celom svetu, smatra Vukićević.  Rekao je da je greška što se razgovara samo sa strukom, samo sa onima koji razumeju problem. “Potrebno je više od toga da bi se došlo do nekih rezultata”, ističe Vukićević.

 

Andrija Markuš, arhitekta, smatra da ako se ne poštuje Zakon o autorskim pravima, „nemamo šta da tražimo“. On je istakao da naj­ve­ći kri­vac za sve svakako ni­je So­nja Ra­do­vić Je­lo­vac, pro­jek­tant „ne­bo­de­ra”, već Ni­ko­la Dra­kić, ko­ji je, ka­ko mu je za šta bi­lo pla­će­no, naj­pre uni­štio dje­la Vu­ja­di­na Po­po­vi­ća, ho­tel Cr­na Go­ra i evo sad ho­tel “Po­go­ri­ca”.

 

“Ako se ovaj obje­kat sru­ši, kao što bi tre­ba­lo, ve­ća bi po­u­ka bi­la za mla­đe ge­ne­ra­ci­je od­no­sno in­ve­sti­to­re da to vi­še ne ra­de, u su­prot­nom će ih ci­je­la si­tu­a­ci­ja ohra­bri­ti”,  po­ru­čio je Mar­kuš.

 

„Savetovao bih vam da kao zaključak donesete da se sve norme, koje zakoni predviđaju o zaštiti, efektiraju u sklopu svih zakona o građenju sa predviđenim kaznenim odredbama. Svaka zakonska odreba koja postoji, ako nema kaznenu, nije za upotrebu“, istakao je on.

 

Ema Alihodžić Jašarović, član NVO KANA, rekla je da „ukoliko se soliter realizuje do kraja, on predstavlja potpunu negaciju jedne arhitektonske filozofije i ideje, jednog promišljenog i suptilnog pristupa kulturnom nasleđu“.

 

Ona smatra da je na ovaj način arhitektura Crne Gore izgubila mnogo i da će imati problem kako studentima da govore o kvalitetnoj arhitekturi i ahitektonskom nasleđu.

 

„Oni na ovaj način gube poverenje i u struku i budućnost struke“, rekla je Alihodžić Jašarović. S druge strane, kako je navela, dešava se potpuna „mutacija grada“.

 

„Ovo nije problem izgradnje samo jednog objekta. Postavlja se pitanje šta sa svim objektima koji će se desiti i na koji način će se tretirati objekti koji imaju arhitektonsku vrednost“, rekla je Alihodžić Jašarović.

 

Aleksandar Ašanin je naglasio da je status hotela “Podgorica” još uvek otvoren problem. „Ne želimo da pristanemo na mogućnost da će se naše pitanje ugasiti i da će time problem biti rešen.“

 

Ašanin je dodao i da su se aktivisti grupe KANA trudili da deluju nepristrasno i stručno. Pitaju se koliko su uspeli u tome da približe građanima značaj hotela “Podgorica” za kulturu i identitet grada.

 

“Dijalog sa akterima ovog problema nije izostao, oni se nisu usudili da prisustvuju i da odgovore na pitanja – i ćutanje je način polemisanja” – zaključuje arhitekta Andrija Markuš.

 

Nakon tročasovne diskusije ostaje zaključak da je objekat koji se gradi uz hotel “Podgorica”, odnosno odluke koje su do toga dovele, problematične sa više aspekata:

  • urbanističkog (parcela hotela je svedena na gabarite objekta – prilaz hotelu sada je omogućen samo preko susedne parcele, što je nedopustivo sa urbanističkog i arhitektonskog, koliko i sa pravnog stanovišta)
  • funkcionalnog (zatvoren je ekonomski ulaz u hotel, onemogućeno je pravilno funkcionisanje i snabdevanje hotela – što dovodi u pitanje opstanak objekta sa tom namenom i sadržajima)
  • arhitektonskog (sagledavanje objekta, vizuelni karakter i celovitost su ugroženi; enterijer objekta, koji je bio deo “total dizajna” i predstavljao jedinstvo kako sa eksterijerom tako i sa širim oruženjem, već je ranije značajno izmenjen, čime je i objekat ozbiljno devastiran)
  • simboličkog (nepoštovanje i uništavanje nasleđa, kulture, identiteta, memorije grada i države)
  • sociološkog (zanemarivanje potreba društva i zajednice u korist kapitala)

 

Da li bi odluka o moratorijumu na gradnju, koju je predložila Patricija Pobrić, mogao da zaustavi dalju devastaciju? Da li bi tada i nedostatak posla konačno pokrenuo stručnu javnost da se ozbiljnije pozabavi ovim pitanjima? Kada bi uslov za dalje građenje bilo rešavanje ovakvih pitanja, možda bi se arhitektonska struka značajnije zainteresovala, i konačno aktivirala, kako bi se ova pitanja rešila, a arhitektonsko i urbanističko delovanje vratilo u zakonske okvire.

13383820_10153637382586623_1805584351_o

 

Izveštaje sa ovog skupa možete pročitati i na:

vijesti.me

rtcg.me

dan.co.me

prcentar.me

 

Pogledajte i video:

 

 

Komentari: nema odgovora

Ulogujte se: ostavite komentar