dan.co.me

Slika

Mr Sonja Radović Jelovac

ČOVJEK MORA BITI CENTAR PROSTORA

Nažalost, sve smo više okruženi stereotipima koji vladaju na mjestima koji su divni, jedinstveni, bilo da se radi o urbanim ili prirodnim ambijentima

Pred kraj pro­šle go­di­ne cr­no­gor­ska ar­hi­tek­tu­ra na­šla se u ži­ži in­te­re­so­va­nja. Ne ču­di ako zna­mo da je na 23. Me­đu­na­rod­nom sa­lo­nu ur­ba­ni­zma u Be­o­gra­du Pro­jekt­ni stu­dio „Synthe­sis” iz Pod­go­ri­ce osvo­jio čak dvi­je pr­ve na­gra­de. Tra­di­ci­o­nal­na go­di­šnja ma­ni­fe­sta­ci­ja Udru­že­nja ur­ba­ni­sta Sr­bi­je na­gra­di­la je ar­hi­tek­te ovog stu­di­ja pr­vom na­gra­dom u ka­te­go­ri­ji Pla­no­vi de­talj­ne re­gu­la­ci­je za rad „De­talj­ni ur­ba­ni­stič­ki plan `Pržno – Ka­me­no­vo 2` za dio Ka­me­no­vo Vri­je­sno – dru­gi dio `Šipkov krš`”. Pr­vu na­gra­du osvo­ji­li su i u ka­te­go­ri­ji Ur­ba­ni­stič­ki pro­jek­ti i re­a­li­za­ci­je za rad „Am­bi­jen­tal­na i ur­ba­na re­kva­li­fi­ka­ci­ja Grad­skog tr­ga Pi­ne u Tiv­tu”. Na­gra­da je pri­pa­la čla­no­vi­ma stu­di­ja San­dri La­lić, Ma­ri­ji Ja­kić, Kse­ni­ji Vuk­ma­no­vić i Pre­dra­gu Ba­bi­ću, a sa oba ti­ma ru­ko­vo­di­la je idej­ni tvo­rac ovih ra­do­va ar­hi­tek­ta mr So­nja Ra­do­vić Je­lo­vac.


Mr Ra­do­vić Je­lo­vac je i di­rek­tor­ka Pro­jekt­nog stu­di­ja „Synthe­sis”. Tre­nut­no, kao do­bit­ni­ca sti­pen­di­je za tro­go­di­šnje dok­tor­ske stu­di­je Uni­ver­zi­te­ta La Sa­pi­en­za u Ri­mu, usa­vr­ša­va zna­nja na od­sje­ku za „En­vi­ro­men­tal De­sign”, gdje raz­vi­ja prin­ci­pe ra­da u am­bi­jen­tal­nim osje­tlji­vim pod­ruč­ji­ma. Za­ni­mlji­vo je i da je mr So­nju Ra­do­vić Je­lo­vac ne­dav­no Sa­vez ar­hi­te­ka­ta Cr­ne Go­re kan­di­do­vao za na­gra­du „Mi­mar Si­nan” u okvi­ru pro­gra­ma MED 21 – po­ve­zi­va­nje na­gra­da ko­je pro­mo­vi­šu ar­hi­tek­ton­sku uspje­šnost u Me­di­te­ra­nu. Ona je je­di­ni žen­ski la­u­re­at ko­ji u pot­pu­no­sti za­do­vo­lja­va kri­te­ri­ju­me za no­mi­na­ci­ju.

●Što za Vas i stu­dio zna­či na­gra­da ko­ju ste ne­dav­no osvo­ji­li u Be­o­gra­du za pla­no­ve ure­đe­nja tiv­tat­ske Pi­ne i Šip­ko­vog kr­ša kod Bu­dve?
– Pri­je sve­ga pred­sta­vlja mo­ti­va­ci­ju za da­lji rad i sva­ka­ko po­tvr­du kva­li­te­ta i struč­nog do­pri­no­sa van lo­kal­ne ar­hi­tek­ton­ske sce­ne kao i pre­po­zna­va­nje dru­ga­či­jih im­ple­men­ti­ra­nih vri­jed­no­sti kroz pro­ces iz­ra­de ar­hi­tek­ton­sko-ur­ba­ni­stič­kih pro­jek­ta. Ta­ko­đe, pred­sta­vlja pri­zna­nje jed­nog ma­log is­ko­ra­ka ka is­tra­ži­va­nju ino­va­tiv­nih mo­de­la u ur­ba­nom di­zaj­nu ko­ji su tre­nut­no fo­kus mog is­tra­ži­vač­kog ra­da, a od­no­se se naj­vi­še na pro­jek­to­va­nje pro­ce­sa i me­đu­sob­nih od­no­sa u pro­sto­ru, a mno­go ma­nje na kre­i­ra­nje for­me i ne­ka­da oče­ki­va­nim re­zul­ti­ra­ju­ćim ob­li­ci­ma. Kraj­nji cilj oba pro­jek­ta je bio kre­i­ra­nje mo­de­la ko­ji je adap­ti­lan u od­no­su na pro­mje­ne da­te kli­mat­skim, so­cio-eko­nom­skim, kul­tu­ro­lo­škim pa­ra­me­tri­ma i dru­gih br­zo pro­mjen­lji­vih uti­caj­nih pa­ra­me­ta­ra. Po­jed­no­sta­vlje­no, u fi­zič­kom smi­slu ovo zna­či da te­ri­to­ri­ja ko­jom se ba­vi­mo po­sta­je „in­verz­nog” ka­rak­te­ra, pa pro­stor ko­ji je iz­me­đu pro­ce­sno re­zul­tu­ra­ju­ćih for­mi je taj ko­ji da­je kva­li­tet i ur­ba­ni­tet, a sa­mim tim so­cio-eko­nom­ski bo­lji­tak.
Šta je bit­no iz­dvo­ji­lo Va­še pro­jek­te u od­no­su na dru­ge, i ta­ko do­pri­ni­je­lo da ži­ri do­di­je­li dvi­je pr­ve na­gra­de?
– Sva­ka­ko je ne­mi­nov­no bi­lo raz­vi­ti dru­ga­či­ji me­to­do­lo­ški pri­stup u su­o­ča­va­nju sa ne­tak­nu­tim pro­sto­rom iz­u­zet­nih pri­rod­nih i am­bi­jen­tal­nih vri­jed­no­sti. Ov­dje naj­pri­je mi­slim na DUP „Šip­kov krš” gdje se po­red „re­gu­lar­nih” ogra­ni­če­nja da­tih pro­gram­skim za­dat­kom i pla­no­vi­ma vi­šeg re­da, oče­ki­vao kom­plek­sni­ji i sen­zi­bil­ni­ji pri­stup u ur­ba­nom di­zaj­nu. Dru­go, od­ba­ci­va­nje ri­gid­nog funk­ci­o­na­li­zma i usta­lje­nog na­či­na „ka­pa­ci­ti­ra­nja” kao i de­fi­ni­sa­nja bu­du­će na­mje­ne ko­ri­šće­nja pro­sto­ra kao ko­nač­ne, po­ka­zu­je da je ovo je­din­stve­ni plan ko­ji ni­je ni pri­bli­žno is­ko­ri­stio ka­pa­ci­te­te omo­gu­će­nim u pla­no­vi­ma vi­šeg re­da, te da su oni re­zul­tat sa­svim dru­ga­i­jeg i pro­mi­šlje­ni­jeg ra­da. Sma­tram da pro­ce­sno ori­jen­ti­sa­ni mo­del u sa­vre­me­nom ur­ba­nom di­zaj­nu po­ste­pe­no tre­ba da od­ba­ci tra­di­ci­o­nal­ne na­či­ne pla­ni­ra­nja, a na­ro­či­to pri rje­ša­va­nju ne­tak­nu­tih pro­sto­ra ko­jih na svu sre­ću još ima mno­go u na­šoj pre­kra­snoj Cr­noj Go­ri, pu­noj pej­za­žnih i in­den­ti­tet­skih kon­tra­sta ko­ji od­u­zi­ma­ju dah, kao i to da eko­lo­ško-adap­tiv­na kom­po­nen­ta plan­skih do­ku­men­ta mo­ra bi­ti ur­gent­no kva­li­ta­tiv­ni­je raz­ma­tra­na.

● Na­da­te li se da će ova Va­ša rje­še­nja bi­ti i kon­kret­no spro­ve­de­na u dje­lo? Da li su Va­ši pla­no­vi za ure­đe­nje ovih pro­sto­ra pre­sku­pi za na­še uslo­ve?
– Pro­je­kat za pro­stor tr­ga Pi­ne u Tiv­tu je tre­nut­no u fa­zi iz­grad­nje i već je to­kom iz­ra­de de­talj­ne pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je pre­tr­pio od­re­đe­ne iz­mje­ne ka­ko bi se pro­na­šao kom­pro­mis u do­bi­ja­nju eko­no­mič­ni­jih rje­še­nja. Mi­slim da je re­a­li­za­ci­ja ovog pro­jek­ta ve­o­ma zna­čaj­na jer in­te­gri­še dva bit­na „iden­ti­te­ta”, a u ge­ne­ral­nom kon­tek­stu na­ga­la­ša­va me­đu­sob­nu ve­zu tri va­žne pro­stor­no, funk­ci­o­nal­ne i isto­rij­ske tra­ke naj­u­žeg cen­tra gra­da: grad­ski trg Pi­ne, Por­to Mon­te­ne­gro i ve­li­ki grad­ski park. Mo­ra­mo ko­nač­no osvi­je­sti­ti sa­zna­nje ko­li­ko je va­žna ulo­ga ar­hi­tek­te u da­na­šnjem dru­štvu, nje­go­vu vi­še­stru­ku od­go­vor­nost u sa­da­šnjem tre­nut­ku i u pri­hva­ta­nju na­do­la­ze­ćih svjet­skih pa­ra­dig­mi u ci­lju is­tra­ži­va­nja mo­de­la da se one pre­ve­du u prak­su. Is­ti­ču­ći uvi­jek ulo­gu čo­vje­ka u ur­ba­nim pro­ce­si­ma i de­fi­ni­šu­ći jav­ni pro­stor kao po­lje za so­cio-kul­tu­ro­lo­ška dje­lo­va­nja, bi­ću za­do­volj­na uko­li­ko pro­stor Pi­na u Tiv­tu za­ži­vi i ak­ti­vi­ra se na na­čin ko­ji smo prog­no­zi­ra­li ra­dom na pro­jek­tu, pa iako već sa­da u fa­zi iz­grad­nje tr­pi ne­ke iz­mje­ne i eko­no­mič­ni­je ma­te­ri­ja­le. Vje­ru­jem da će „ne­ma­te­ri­jal­no” utka­no u osnov­nu ide­ju osta­ti, a mo­žda i ot­kri­ti ne­ke no­ve, dru­ga­či­je, neo­če­ki­va­ne na­či­ne ko­ri­šće­nja.

●Ko­li­ko se u Cr­noj Go­ri ci­je­ni ar­hi­tek­tu­ra, kao umjet­nost i kao na­u­ka? Jer, svje­do­ci smo raz­li­či­tih ar­hi­tek­ton­skih i ur­ba­ni­stič­kih pro­ma­ša­ja…
– Po­slje­di­ca ar­hi­tek­ton­skih i ur­ba­ni­stič­kih pro­ma­ša­ja da­na­šnji­ce je upra­vo od­su­stvo in­te­gral­nog ur­ba­nog di­zaj­na, dis­perz­na i ve­o­ma če­sta ne­a­de­kvat­na grad­nja. Šta je za­pra­vo ur­ba­ni di­zajn? Po­sto­ji mno­go de­fi­ni­ci­ja ali ona naj­jed­no­stva­ni­ja gla­si, ur­ba­ni di­zajn je „umjet­nost pra­vlje­nja pro­sto­ra za lju­de” R. Co­wa­na, što pod­ra­zu­mu­je­va do­sti­za­nje estet­skog, kva­li­te­ta i nje­go­ve funk­ci­o­nal­no­sti. Da­na­šnja prak­sa, po­seb­no u na­šem glav­nom gra­du upra­vo po­ka­zu­je su­prot­no: osva­ja­ju se no­vi pro­sto­ri za ma­sov­nu stam­be­nu ar­hi­tek­tu­ru, ne­ma kon­cen­tri­sa­ne grad­nje u užem cen­tru što do­vo­di do gu­bit­ka ur­ba­nog iden­ti­te­ta, for­mi­ra­ju se dru­gi no­vi grad­ski cen­tri u ne­ka­da­šnjim in­du­strij­skim di­je­lo­vi­ma gra­da, osva­ja­ju se no­vi pro­sto­ra bez ka­rak­te­ra i kul­tur­no-isto­rij­skog na­sle­đa. Na­ža­lost, sve smo vi­še okru­že­ni ste­re­o­ti­pi­ma ko­ji vla­da­ju na mje­sti­ma ko­ji su div­ni, je­din­stve­ni bi­lo da se ra­di o ur­ba­nim ili pri­rod­nim am­bi­jen­ti­ma. Po­slje­di­ca da­na­šnjih broj­nih gre­ša­ka je ne­do­sta­tak sve­o­bu­hvat­ni­jeg, in­te­gri­sa­nog i cje­lo­vi­ti­jeg ra­zu­mi­je­va­nja ur­ba­ne for­me, a re­zul­tat je obi­lje ne-ar­hi­tek­tu­re ko­ja u ve­ći­ni slu­ča­je­va glo­ri­fi­ku­je in­ve­sti­to­ra u si­ste­mu sa pri­pa­da­ju­ćim, ali vr­lo ri­jet­ko ure­đe­nim jav­nim po­vr­ši­na­ma. Ž.JA­NjU­ŠE­VIĆ

Por­to Mon­te­ne­gro pri­mjer uspje­šno­sti

Ko­ji ar­hi­tek­ton­ski pro­jek­ti u Cr­noj Go­ri, u po­sled­nje vri­je­me su po Va­ma uspje­li?
– Ka­da go­vo­ri­mo o po­je­di­nač­nim ar­hi­tek­ton­skim ostva­re­nji­ma mo­že­mo vi­dje­ti ne­ko­li­ko ve­o­ma uspje­šnih re­a­li­za­ci­ja ta­len­to­va­nih mla­dih ko­le­ga ko­ji de­fi­ni­tiv­no po­mje­ra­ju gra­ni­ce u cr­no­gor­skoj ar­hi­tek­ton­skoj prak­si, pred­sta­vlja­ju se i pri­zna­ju ši­re, van lo­kal­nog kon­tek­sta, pa ta­ko po­hva­le za En­for­mu iz Ko­to­ra. Što se ti­če ne­kih kom­plek­sni­jih in­ter­ven­ci­ja iz­dvo­ji­la bih kom­pleks Por­to Mon­te­ne­gro, ma­nje zbog ar­hi­tek­tu­re po­je­di­nač­nih obje­ka­ta, već va­žno­sti uspje­šnog pri­mje­ra kre­a­tiv­ne re­ge­ne­ra­ci­je wa­ter fron­ta ko­ji je po­stao in­te­gral­ni dio po­sto­je­ćeg grad­skog tki­va i do­pri­nio nje­go­voj vi­tal­no­sti oču­va­njem in­du­strij­ske pro­šlo­sti kao in­te­gral­nog ele­men­ta ove odr­zi­ve in­ter­ven­ci­je. Iako ne baš sko­ri­jeg da­tu­ma, po mom mi­šlje­nju naj­uspjše­ni­ji pri­mjer ar­hi­tek­ton­sko – ur­ba­ni­stič­ke re­a­li­za­ci­je je stam­be­ni kom­pleks Blok V u Pod­go­ri­ci, auto­ra ar­hi­te­ka­ta Tu­pe Vu­ko­ti­ća i Mi­le­te Bo­jo­vi­ća.

Na­sle­đe ču­va iden­ti­tet

Za­što sla­bo ci­je­ni­mo na­še ar­hi­tek­ton­sko na­sle­đe? Šta uči­ni­ti da se ono sa­ču­va?
– Ogra­ni­če­no ra­zu­mi­je­va­nje, eko­nom­ska ogra­ni­če­nja, teh­ni­ke po­te­ško­će i ne­do­sta­tak vre­me­na su me­đu naj­če­šćim ar­gu­men­ti­ma ko­ji se ko­ri­ste za oprav­da­nje ne­mar­nih pro­je­ka­ta a sa­mim tim i gu­bi­tak ur­ba­nog iden­ti­te­ta. Po­što­va­nje pre­ma po­sto­je­ćoj ar­hi­tek­tu­ri i ka­rak­te­ru zgra­da i jav­nih po­vr­ši­na je va­žno za za­šti­tu kul­tur­nih i dru­štve­nih vri­jed­no­sti, a per­cep­ci­ja lju­di i is­ku­stva mje­sta, za obez­bje­đe­nje kon­ti­nu­i­te­ta raz­vo­ja ur­ba­nog pro­sto­ra i za oču­va­nje i ar­te­fa­ka­ta, vje­šti­na i ma­te­ri­ja­la iz pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja. Mno­gi su pri­mje­ri iz prak­se gdje ne­va­lo­ri­zo­va­ni objek­ti ima­ju pri­mat nad za­šti­će­nim – va­lo­ri­zo­va­nim (ne­dav­ni pri­mjer no­vih struk­tu­ra u Dal­ma­tin­skoj uli­ci), pa se u tr­ci za ve­ćim ka­pa­ci­te­ti­ma ve­o­ma če­sto do­ga­đa­ju ne­a­de­kvat­ne in­ter­po­la­ci­je no­vih struk­tu­ra u ur­ba­ne cje­li­ne. Mo­ram po­no­vo na­gla­si­ti zna­čaj „na­su­šno po­treb­nog” nam ur­ba­nog di­zaj­na u kre­i­ra­nju iden­ti­te­ta mje­sta i ulo­gu jav­nog pro­sto­ra kao in­stru­men­ta uspje­šne in­ter­ven­ci­je a ne sa­mo ci­lja ur­ba­ne ob­no­ve, kao i to da su na­pu­šte­ni pro­sto­ri i oni „me­đu­pro­sto­ri” za­pra­vo no­vi po­kre­ta­či eko­nom­skih i so­ci­jal­nih pro­mje­na i po­ten­ci­jal za bu­du­ći raz­voj, zna­ča­jan ko­nek­tiv­ni ele­me­nat i osnov za eko­lo­ški kon­ti­nu­i­tet u gra­du.

ARHITEKTA MR SONJA RADOVIĆ JELOVAC, DIREKTORKA STUDIJA „SYNTHESIS”, GOVORI ZA „DAN” O USPJESIMA I PLANOVIMA

Leave a Reply