Skip to toolbar

dan.co.me

Slika

Mr Sonja Radović Jelovac

ČOVJEK MORA BITI CENTAR PROSTORA

Nažalost, sve smo više okruženi stereotipima koji vladaju na mjestima koji su divni, jedinstveni, bilo da se radi o urbanim ili prirodnim ambijentima

Pred kraj pro­šle go­di­ne cr­no­gor­ska ar­hi­tek­tu­ra na­šla se u ži­ži in­te­re­so­va­nja. Ne ču­di ako zna­mo da je na 23. Me­đu­na­rod­nom sa­lo­nu ur­ba­ni­zma u Be­o­gra­du Pro­jekt­ni stu­dio „Synthe­sis” iz Pod­go­ri­ce osvo­jio čak dvi­je pr­ve na­gra­de. Tra­di­ci­o­nal­na go­di­šnja ma­ni­fe­sta­ci­ja Udru­že­nja ur­ba­ni­sta Sr­bi­je na­gra­di­la je ar­hi­tek­te ovog stu­di­ja pr­vom na­gra­dom u ka­te­go­ri­ji Pla­no­vi de­talj­ne re­gu­la­ci­je za rad „De­talj­ni ur­ba­ni­stič­ki plan `Pržno – Ka­me­no­vo 2` za dio Ka­me­no­vo Vri­je­sno – dru­gi dio `Šipkov krš`”. Pr­vu na­gra­du osvo­ji­li su i u ka­te­go­ri­ji Ur­ba­ni­stič­ki pro­jek­ti i re­a­li­za­ci­je za rad „Am­bi­jen­tal­na i ur­ba­na re­kva­li­fi­ka­ci­ja Grad­skog tr­ga Pi­ne u Tiv­tu”. Na­gra­da je pri­pa­la čla­no­vi­ma stu­di­ja San­dri La­lić, Ma­ri­ji Ja­kić, Kse­ni­ji Vuk­ma­no­vić i Pre­dra­gu Ba­bi­ću, a sa oba ti­ma ru­ko­vo­di­la je idej­ni tvo­rac ovih ra­do­va ar­hi­tek­ta mr So­nja Ra­do­vić Je­lo­vac.


Mr Ra­do­vić Je­lo­vac je i di­rek­tor­ka Pro­jekt­nog stu­di­ja „Synthe­sis”. Tre­nut­no, kao do­bit­ni­ca sti­pen­di­je za tro­go­di­šnje dok­tor­ske stu­di­je Uni­ver­zi­te­ta La Sa­pi­en­za u Ri­mu, usa­vr­ša­va zna­nja na od­sje­ku za „En­vi­ro­men­tal De­sign”, gdje raz­vi­ja prin­ci­pe ra­da u am­bi­jen­tal­nim osje­tlji­vim pod­ruč­ji­ma. Za­ni­mlji­vo je i da je mr So­nju Ra­do­vić Je­lo­vac ne­dav­no Sa­vez ar­hi­te­ka­ta Cr­ne Go­re kan­di­do­vao za na­gra­du „Mi­mar Si­nan” u okvi­ru pro­gra­ma MED 21 – po­ve­zi­va­nje na­gra­da ko­je pro­mo­vi­šu ar­hi­tek­ton­sku uspje­šnost u Me­di­te­ra­nu. Ona je je­di­ni žen­ski la­u­re­at ko­ji u pot­pu­no­sti za­do­vo­lja­va kri­te­ri­ju­me za no­mi­na­ci­ju.

●Što za Vas i stu­dio zna­či na­gra­da ko­ju ste ne­dav­no osvo­ji­li u Be­o­gra­du za pla­no­ve ure­đe­nja tiv­tat­ske Pi­ne i Šip­ko­vog kr­ša kod Bu­dve?
– Pri­je sve­ga pred­sta­vlja mo­ti­va­ci­ju za da­lji rad i sva­ka­ko po­tvr­du kva­li­te­ta i struč­nog do­pri­no­sa van lo­kal­ne ar­hi­tek­ton­ske sce­ne kao i pre­po­zna­va­nje dru­ga­či­jih im­ple­men­ti­ra­nih vri­jed­no­sti kroz pro­ces iz­ra­de ar­hi­tek­ton­sko-ur­ba­ni­stič­kih pro­jek­ta. Ta­ko­đe, pred­sta­vlja pri­zna­nje jed­nog ma­log is­ko­ra­ka ka is­tra­ži­va­nju ino­va­tiv­nih mo­de­la u ur­ba­nom di­zaj­nu ko­ji su tre­nut­no fo­kus mog is­tra­ži­vač­kog ra­da, a od­no­se se naj­vi­še na pro­jek­to­va­nje pro­ce­sa i me­đu­sob­nih od­no­sa u pro­sto­ru, a mno­go ma­nje na kre­i­ra­nje for­me i ne­ka­da oče­ki­va­nim re­zul­ti­ra­ju­ćim ob­li­ci­ma. Kraj­nji cilj oba pro­jek­ta je bio kre­i­ra­nje mo­de­la ko­ji je adap­ti­lan u od­no­su na pro­mje­ne da­te kli­mat­skim, so­cio-eko­nom­skim, kul­tu­ro­lo­škim pa­ra­me­tri­ma i dru­gih br­zo pro­mjen­lji­vih uti­caj­nih pa­ra­me­ta­ra. Po­jed­no­sta­vlje­no, u fi­zič­kom smi­slu ovo zna­či da te­ri­to­ri­ja ko­jom se ba­vi­mo po­sta­je „in­verz­nog” ka­rak­te­ra, pa pro­stor ko­ji je iz­me­đu pro­ce­sno re­zul­tu­ra­ju­ćih for­mi je taj ko­ji da­je kva­li­tet i ur­ba­ni­tet, a sa­mim tim so­cio-eko­nom­ski bo­lji­tak.
Šta je bit­no iz­dvo­ji­lo Va­še pro­jek­te u od­no­su na dru­ge, i ta­ko do­pri­ni­je­lo da ži­ri do­di­je­li dvi­je pr­ve na­gra­de?
– Sva­ka­ko je ne­mi­nov­no bi­lo raz­vi­ti dru­ga­či­ji me­to­do­lo­ški pri­stup u su­o­ča­va­nju sa ne­tak­nu­tim pro­sto­rom iz­u­zet­nih pri­rod­nih i am­bi­jen­tal­nih vri­jed­no­sti. Ov­dje naj­pri­je mi­slim na DUP „Šip­kov krš” gdje se po­red „re­gu­lar­nih” ogra­ni­če­nja da­tih pro­gram­skim za­dat­kom i pla­no­vi­ma vi­šeg re­da, oče­ki­vao kom­plek­sni­ji i sen­zi­bil­ni­ji pri­stup u ur­ba­nom di­zaj­nu. Dru­go, od­ba­ci­va­nje ri­gid­nog funk­ci­o­na­li­zma i usta­lje­nog na­či­na „ka­pa­ci­ti­ra­nja” kao i de­fi­ni­sa­nja bu­du­će na­mje­ne ko­ri­šće­nja pro­sto­ra kao ko­nač­ne, po­ka­zu­je da je ovo je­din­stve­ni plan ko­ji ni­je ni pri­bli­žno is­ko­ri­stio ka­pa­ci­te­te omo­gu­će­nim u pla­no­vi­ma vi­šeg re­da, te da su oni re­zul­tat sa­svim dru­ga­i­jeg i pro­mi­šlje­ni­jeg ra­da. Sma­tram da pro­ce­sno ori­jen­ti­sa­ni mo­del u sa­vre­me­nom ur­ba­nom di­zaj­nu po­ste­pe­no tre­ba da od­ba­ci tra­di­ci­o­nal­ne na­či­ne pla­ni­ra­nja, a na­ro­či­to pri rje­ša­va­nju ne­tak­nu­tih pro­sto­ra ko­jih na svu sre­ću još ima mno­go u na­šoj pre­kra­snoj Cr­noj Go­ri, pu­noj pej­za­žnih i in­den­ti­tet­skih kon­tra­sta ko­ji od­u­zi­ma­ju dah, kao i to da eko­lo­ško-adap­tiv­na kom­po­nen­ta plan­skih do­ku­men­ta mo­ra bi­ti ur­gent­no kva­li­ta­tiv­ni­je raz­ma­tra­na.

● Na­da­te li se da će ova Va­ša rje­še­nja bi­ti i kon­kret­no spro­ve­de­na u dje­lo? Da li su Va­ši pla­no­vi za ure­đe­nje ovih pro­sto­ra pre­sku­pi za na­še uslo­ve?
– Pro­je­kat za pro­stor tr­ga Pi­ne u Tiv­tu je tre­nut­no u fa­zi iz­grad­nje i već je to­kom iz­ra­de de­talj­ne pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je pre­tr­pio od­re­đe­ne iz­mje­ne ka­ko bi se pro­na­šao kom­pro­mis u do­bi­ja­nju eko­no­mič­ni­jih rje­še­nja. Mi­slim da je re­a­li­za­ci­ja ovog pro­jek­ta ve­o­ma zna­čaj­na jer in­te­gri­še dva bit­na „iden­ti­te­ta”, a u ge­ne­ral­nom kon­tek­stu na­ga­la­ša­va me­đu­sob­nu ve­zu tri va­žne pro­stor­no, funk­ci­o­nal­ne i isto­rij­ske tra­ke naj­u­žeg cen­tra gra­da: grad­ski trg Pi­ne, Por­to Mon­te­ne­gro i ve­li­ki grad­ski park. Mo­ra­mo ko­nač­no osvi­je­sti­ti sa­zna­nje ko­li­ko je va­žna ulo­ga ar­hi­tek­te u da­na­šnjem dru­štvu, nje­go­vu vi­še­stru­ku od­go­vor­nost u sa­da­šnjem tre­nut­ku i u pri­hva­ta­nju na­do­la­ze­ćih svjet­skih pa­ra­dig­mi u ci­lju is­tra­ži­va­nja mo­de­la da se one pre­ve­du u prak­su. Is­ti­ču­ći uvi­jek ulo­gu čo­vje­ka u ur­ba­nim pro­ce­si­ma i de­fi­ni­šu­ći jav­ni pro­stor kao po­lje za so­cio-kul­tu­ro­lo­ška dje­lo­va­nja, bi­ću za­do­volj­na uko­li­ko pro­stor Pi­na u Tiv­tu za­ži­vi i ak­ti­vi­ra se na na­čin ko­ji smo prog­no­zi­ra­li ra­dom na pro­jek­tu, pa iako već sa­da u fa­zi iz­grad­nje tr­pi ne­ke iz­mje­ne i eko­no­mič­ni­je ma­te­ri­ja­le. Vje­ru­jem da će „ne­ma­te­ri­jal­no” utka­no u osnov­nu ide­ju osta­ti, a mo­žda i ot­kri­ti ne­ke no­ve, dru­ga­či­je, neo­če­ki­va­ne na­či­ne ko­ri­šće­nja.

●Ko­li­ko se u Cr­noj Go­ri ci­je­ni ar­hi­tek­tu­ra, kao umjet­nost i kao na­u­ka? Jer, svje­do­ci smo raz­li­či­tih ar­hi­tek­ton­skih i ur­ba­ni­stič­kih pro­ma­ša­ja…
– Po­slje­di­ca ar­hi­tek­ton­skih i ur­ba­ni­stič­kih pro­ma­ša­ja da­na­šnji­ce je upra­vo od­su­stvo in­te­gral­nog ur­ba­nog di­zaj­na, dis­perz­na i ve­o­ma če­sta ne­a­de­kvat­na grad­nja. Šta je za­pra­vo ur­ba­ni di­zajn? Po­sto­ji mno­go de­fi­ni­ci­ja ali ona naj­jed­no­stva­ni­ja gla­si, ur­ba­ni di­zajn je „umjet­nost pra­vlje­nja pro­sto­ra za lju­de” R. Co­wa­na, što pod­ra­zu­mu­je­va do­sti­za­nje estet­skog, kva­li­te­ta i nje­go­ve funk­ci­o­nal­no­sti. Da­na­šnja prak­sa, po­seb­no u na­šem glav­nom gra­du upra­vo po­ka­zu­je su­prot­no: osva­ja­ju se no­vi pro­sto­ri za ma­sov­nu stam­be­nu ar­hi­tek­tu­ru, ne­ma kon­cen­tri­sa­ne grad­nje u užem cen­tru što do­vo­di do gu­bit­ka ur­ba­nog iden­ti­te­ta, for­mi­ra­ju se dru­gi no­vi grad­ski cen­tri u ne­ka­da­šnjim in­du­strij­skim di­je­lo­vi­ma gra­da, osva­ja­ju se no­vi pro­sto­ra bez ka­rak­te­ra i kul­tur­no-isto­rij­skog na­sle­đa. Na­ža­lost, sve smo vi­še okru­že­ni ste­re­o­ti­pi­ma ko­ji vla­da­ju na mje­sti­ma ko­ji su div­ni, je­din­stve­ni bi­lo da se ra­di o ur­ba­nim ili pri­rod­nim am­bi­jen­ti­ma. Po­slje­di­ca da­na­šnjih broj­nih gre­ša­ka je ne­do­sta­tak sve­o­bu­hvat­ni­jeg, in­te­gri­sa­nog i cje­lo­vi­ti­jeg ra­zu­mi­je­va­nja ur­ba­ne for­me, a re­zul­tat je obi­lje ne-ar­hi­tek­tu­re ko­ja u ve­ći­ni slu­ča­je­va glo­ri­fi­ku­je in­ve­sti­to­ra u si­ste­mu sa pri­pa­da­ju­ćim, ali vr­lo ri­jet­ko ure­đe­nim jav­nim po­vr­ši­na­ma. Ž.JA­NjU­ŠE­VIĆ

Por­to Mon­te­ne­gro pri­mjer uspje­šno­sti

Ko­ji ar­hi­tek­ton­ski pro­jek­ti u Cr­noj Go­ri, u po­sled­nje vri­je­me su po Va­ma uspje­li?
– Ka­da go­vo­ri­mo o po­je­di­nač­nim ar­hi­tek­ton­skim ostva­re­nji­ma mo­že­mo vi­dje­ti ne­ko­li­ko ve­o­ma uspje­šnih re­a­li­za­ci­ja ta­len­to­va­nih mla­dih ko­le­ga ko­ji de­fi­ni­tiv­no po­mje­ra­ju gra­ni­ce u cr­no­gor­skoj ar­hi­tek­ton­skoj prak­si, pred­sta­vlja­ju se i pri­zna­ju ši­re, van lo­kal­nog kon­tek­sta, pa ta­ko po­hva­le za En­for­mu iz Ko­to­ra. Što se ti­če ne­kih kom­plek­sni­jih in­ter­ven­ci­ja iz­dvo­ji­la bih kom­pleks Por­to Mon­te­ne­gro, ma­nje zbog ar­hi­tek­tu­re po­je­di­nač­nih obje­ka­ta, već va­žno­sti uspje­šnog pri­mje­ra kre­a­tiv­ne re­ge­ne­ra­ci­je wa­ter fron­ta ko­ji je po­stao in­te­gral­ni dio po­sto­je­ćeg grad­skog tki­va i do­pri­nio nje­go­voj vi­tal­no­sti oču­va­njem in­du­strij­ske pro­šlo­sti kao in­te­gral­nog ele­men­ta ove odr­zi­ve in­ter­ven­ci­je. Iako ne baš sko­ri­jeg da­tu­ma, po mom mi­šlje­nju naj­uspjše­ni­ji pri­mjer ar­hi­tek­ton­sko – ur­ba­ni­stič­ke re­a­li­za­ci­je je stam­be­ni kom­pleks Blok V u Pod­go­ri­ci, auto­ra ar­hi­te­ka­ta Tu­pe Vu­ko­ti­ća i Mi­le­te Bo­jo­vi­ća.

Na­sle­đe ču­va iden­ti­tet

Za­što sla­bo ci­je­ni­mo na­še ar­hi­tek­ton­sko na­sle­đe? Šta uči­ni­ti da se ono sa­ču­va?
– Ogra­ni­če­no ra­zu­mi­je­va­nje, eko­nom­ska ogra­ni­če­nja, teh­ni­ke po­te­ško­će i ne­do­sta­tak vre­me­na su me­đu naj­če­šćim ar­gu­men­ti­ma ko­ji se ko­ri­ste za oprav­da­nje ne­mar­nih pro­je­ka­ta a sa­mim tim i gu­bi­tak ur­ba­nog iden­ti­te­ta. Po­što­va­nje pre­ma po­sto­je­ćoj ar­hi­tek­tu­ri i ka­rak­te­ru zgra­da i jav­nih po­vr­ši­na je va­žno za za­šti­tu kul­tur­nih i dru­štve­nih vri­jed­no­sti, a per­cep­ci­ja lju­di i is­ku­stva mje­sta, za obez­bje­đe­nje kon­ti­nu­i­te­ta raz­vo­ja ur­ba­nog pro­sto­ra i za oču­va­nje i ar­te­fa­ka­ta, vje­šti­na i ma­te­ri­ja­la iz pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja. Mno­gi su pri­mje­ri iz prak­se gdje ne­va­lo­ri­zo­va­ni objek­ti ima­ju pri­mat nad za­šti­će­nim – va­lo­ri­zo­va­nim (ne­dav­ni pri­mjer no­vih struk­tu­ra u Dal­ma­tin­skoj uli­ci), pa se u tr­ci za ve­ćim ka­pa­ci­te­ti­ma ve­o­ma če­sto do­ga­đa­ju ne­a­de­kvat­ne in­ter­po­la­ci­je no­vih struk­tu­ra u ur­ba­ne cje­li­ne. Mo­ram po­no­vo na­gla­si­ti zna­čaj „na­su­šno po­treb­nog” nam ur­ba­nog di­zaj­na u kre­i­ra­nju iden­ti­te­ta mje­sta i ulo­gu jav­nog pro­sto­ra kao in­stru­men­ta uspje­šne in­ter­ven­ci­je a ne sa­mo ci­lja ur­ba­ne ob­no­ve, kao i to da su na­pu­šte­ni pro­sto­ri i oni „me­đu­pro­sto­ri” za­pra­vo no­vi po­kre­ta­či eko­nom­skih i so­ci­jal­nih pro­mje­na i po­ten­ci­jal za bu­du­ći raz­voj, zna­ča­jan ko­nek­tiv­ni ele­me­nat i osnov za eko­lo­ški kon­ti­nu­i­tet u gra­du.

ARHITEKTA MR SONJA RADOVIĆ JELOVAC, DIREKTORKA STUDIJA „SYNTHESIS”, GOVORI ZA „DAN” O USPJESIMA I PLANOVIMA

Leave a Reply