Skip to toolbar

politika.rs

INTERVJU: RENATA JADREŠIN-MILIĆ, arhitekta

Beogradu nedostaje više osećaja i smisla za poštovanje tradicije. – Primer za ugled su Rim, Firenca, Venecija… – Njujork je zaista centar sveta

(Foto Lična arhiva)

Arhitekta dr Renata Jadrešin-Milić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, dobitnik je nagrade „Milorad Macura” Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije za najbolju doktorsku disertaciju u svojoj generaciji. Priredila je i objavila čuvene „svitke”: „Deset knjiga o arhitekturi” rimskog arhitekte Vitruvija!

Bila je stipendista Instituta za klasičnu arhitekturu u Njujorku. Predaje i u inostranstvu. Gostuje i na međunarodnim konferencijama (Cirih, Kalkuta, Krakov)…

U kom okruženju živite?

Rođena sam 1970. u Beogradu. Živim u svom rodnom gradu, u braku sa srednjoškolskom ljubavlju Nikolom Milićem, inženjerom, s kojim imam kćerku Sofiju (11).

Kako ste izabrali zanimanje?

Moj otac Volter Jadrešin je fotoreporter, legenda sportske fotografije. Kao veliki majstor svog posla i mene je uveo u taj svet. Učio me je da pogledom kroz objektiv razlikujem lepo od ružnog. Uz njega sam upoznala izuzetne ljude i uvek mnogo učila. Međutim, najviše sam mu zahvalna na podršci i poverenju koje sam dobijala za svoje odluke, na vaspitanju i ljudskim vrednostima kojima je sestru i mene učio tokom odrastanja.

Kakav je posao arhitekte?

Arhitektura je za mene najlepša profesija. Doživljavam je i kao umetnost, nauku, zanat, filozofiju… Ona u toku rada uključuje toliko različitog znanja i talenta da daje mogućnost i slobodu da se bude šta god se poželi. Još je Vitruvije u prvom veku pre nove ere napisao da mnogim znanjima još od detinjstva moraju da se hrane oni koji žele da se popnu do najvišeg hrama – arhitekture. Tu su geometrija, aritmetika, istorija, a i filozofija koja će oplemeniti arhitektu da bude „skroman i pošten, bez pohlepe za novcem”.

Od svih znanja koje Vitruvije nabraja koje je za vas najznačajnije?

Imam sreću da se kao arhitekta bavim onim najlepšim što je čovek ikada stvorio u celoj istoriji čovečanstva. To dragoceno višemilenijumsko iskustvo prenosim svojim studentima, sa uverenjem da ono treba da bude ugrađeno u naš savremeni život i da nam je dragoceno za rešavanje arhitektonskih problema i zadataka u praksi.

Kako to radite?

Verujem u savremene trendove u obrazovanju arhitekata. U svom radu koristim uvek jasnu i direktnu terminologiju. Iskreno, otvoreno i samokritično govorim o teškoćama koje smo imali tokom rada, kao i svojim ograničenjima, ali i „velikim otkrićima”.

Šta mislite o arhitekturi Beograda?

Beograd je u svom razvoju tokom 19. i 20. veka imao tri prelomna perioda: prvi – od doba kneza Miloša, drugi – posle Prvog svetskog rata i treći – posle Drugog svetskog rata, u kome je svaka decenija donosila novine. Sa 21. vekom stigao je novi oblik rada. Arhitektura svakog od ovih perioda nije ni za zaborav, ni za odbacivanje. Jer, bila je na svom nivou i uvek predstavljala sastavni deo jedne kulture. Međutim, živimo u teškom vremenu, što se odražava i na izgled grada. Nedostaje nam više osećaja i smisla za poštovanje tradicije, a često čak i za osnovnu pristojnost prema kulturi.

Koji gradovi u svetu su vama primer za ugled?

Najviše volim italijanske gradove: Rim, Firencu, Veneciju, Paladijevu Vičencu, jer su prebogati arhitekturom koja je nastajala u različitim periodima, a opet je svaki od tih arhitektonskih bisera skladno uklopljen sa svojim prethodnikom. To govori o skromnosti i poštovanju sa kojima su se graditelji nekada odnosili prema nasleđu. Trg Svetog Marka u Veneciji nije nastao odjednom, prema unapred postavljenom planu. Rastao je postupno, kroz mnoga stoleća, a ipak odiše ukupnim likovnim savršenstvom svih svojih delova i celine podjednako.

Kako vas je dočekao Njujork?

Veoma volim taj grad. Radila sam u njemu na projektu Instituta za klasičnu arhitekturu. Upoznala sam ga iz ugla pravog Njujorčanina i uspela da pratim neverovatno brzi ritam kojim živi. Ogroman je i veoma poseban grad, sastavljen iz različitih i arhitektonski jasno prepoznatljivih četvrti, zaista pravi centar sveta. Razumela sam i da Ameriku mnogi nazivaju „obećanom zemljom” zato što u njoj svako ima šansu, lako se prepozna u čemu ste najsnažniji i dobijete mogućnost da se tu iskažete.

A kako Kalkuta?

Indija je posebna zemlja u kojoj se prepliću kulturne različitosti, govori mnoštvo jezika, veruje nekoliko svetskih religija, žive različiti stilovi umetnosti, arhitekture, literature, muzike. Očarale su me njene boje, ukusi i mirisi, autentična tradicionalna jela. Kalkuta je najveći grad u kome sam ikada bila, prepun neverovatnih suprotnosti. Sa svojim kolegama sam razvila istinsko i duboko prijateljstvo i razumela njihov način života. Mislim da najveća lepota indijskog naroda leži u duhu tolerancije.

Ipak, šta je za vas najvrednije

Moja porodica i naš zajednički život ispunjen mirom, dobronamernošću i nesebičnošću. Želim da moje dete bude čestit čovek, da poštuje druge ljude i traži isto takvo poštovanje za sebe, da zna da preuzme odgovornost za svoj život, uspehe, a i nevolje podjednako, da pokazuje svoja osećanja i bude iskren prijatelj.

…a šta najvažnije?

Od svega je važniji život u svim svojim manifestacijama, znati ceniti svaki njegov trenutak. Važno je i postupati u skladu sa svojim istinskim uverenjima i instinktom.

Koja jevaša životna filozofija?

Ako želimo da naša deca žive u svetu punom ljubavi, onda je na nama da napravimo taj svet. Moramo početi od sopstvenog ponašanja i ne smemo biti izuzetak od sopstvenog zakona, jer je to osnov svakog etičkog sistema. Trudim se da mislim o ovoj filozofiji i da postupam u skladu s njom.

Šta god da se desi – doneće nešto dobro

Čemu vas je životno naučila Indija?

Naučila sam kakva je razlika između ljudi sa Zapada i ljudi u Indiji. Kada čovek sa Zapada čeka autobus, nestrpljiv je, stalno cupka, gleda na sat i nervozno negoduje zašto ga još nema. Indijac mirno stoji, čeka, duboko diše i, ako autobus ikada dođe – on je srećan! Izreka: „Šta god da se desi – doneće nešto dobro!” oslikava duhovno bogatstvo indijskog naroda.

Slavko Trošelj
Arhitektura je umetnost, nauka, zanat i filozofija

Leave a Reply