oktobarskisalon.org

 

23 – 26. oktobar 2014.
Muzej grada Beograda, Resavska 40b

Arhitektura uvek predstavlja svojevrsno otelotvorenje moći države.
Socijalistička arhitektura Jugoslavije se umnogome razlikuje od arhitekture drugih zemalja sličnih državnih uređenja, komunističkih ili socijalističkih. Odmah nakon rata započeta je velika obnova zemlje. Veći deo obnove je sproveden uz pomoć ljudi koji su dobrovoljno učestvovali u radnim akcijama. Bratstvo, jedinstvo, kao i zajednička izgradnja zemlje, bili su glavni pokretači masovnih volonterskih akcija.
Udaljavanjem od Sovjetskog Saveza Jugoslavija je htela da pokaže da ima svoj autonoman izraz koji je otvoreniji i progresivniji od svih eklekticizama. Čitav Novi Beograd i mnogi drugi delovi zemlje izgrađeni su „od nule” na osnovama Korbizjeovih principa i principa drugih modernista. Arhitektura je bila smatrana društvenom disciplinom koja je morala da bude funkcionalna, i koja je najpre morala da razmotri ljudske potrebe. Zlatne godine jugoslovenske arhitekture bile su šezdesete i sedamdesete godine, kada su sazidani mnogi kapitalni objekti.
Početkom devedesetih, s raspadom Jugoslavije, sve republike počinju da grade svoje identitete na osnovu nacionalističkih, desničarskih i konzervativnih politika (bez obzira na naziv tih političkih partija). Arhitektura je, naravno, pratila taj trend, tako da danas u svim bivšim republikama možemo videti fantastičan spektar različitih tranzicionih oblika. Jedino je Slovenija uspela da izgradi sopstveni stil i da razvije novu, evropski relevantnu arhitekturu. Srbija je zaglavljena između kič arhitekture novih bogataša i jeftinog ali dekorativnog konzervativizma. Hrvatska se nalazi negde između. Bosna se okrenula tradiciji (forsiranju i fabrikovanju novih-starih stvari). Crna Gora se prodala Rusiji, dok je Makedonija razvila najveće ludilo sejanja eklektičkih spomenika širom Skoplja, koji, po svomu sudeći, treba da dokažu njihovo helensko poreklo.
Socijalistička arhitektura predstavlja zlatno doba modernosti i ostaje najvrednije što su sve ove zemlje ikada imale, i pojedinačno i kao deo Jugoslavije. Istovremeno, šira javnost joj nije preterano naklonjena, dok stručna zajednica obilazi ove objekte forografišući ih, pokušavajući da barem na taj način sačuva ova kulturna dobra. Nestajanje ove arhitekture nam takođe govori o nestanku jedne ideologije i njenih suštinskih vrednosti.
Da li je moguće sačuvati arhitekturu prethodne epohe u novim političkim okolnostima? Da li je moguće odvojiti arhitektonsku vrednost od ideologije vremena u kome je nastala?

 

Arhitekte, urbanisti i i istraživači arhitekture i umetnosti držaće predavanja i radionice zasnovane na njihovim teorijskim stanovištima i iskustvima u različitim studijama slučajeva u Jugoslaviji, Velikoj Britaniji, Brazilu, Nemačkoj, Austriji, Kaliforniji, i dr. Seminar (predavanja, radionice i stručni obilascij) baviće se modernom arhitekturom i njenom „kreativnom reaproprijacijom“, pitanjima neformalne urbanizacije u okviru globalizovanog tržišta, savremenim umetničkim praksama zasnovanim na antifašističkim spomenicima nastalim u socijalizmu, preplitanju ideologije i estetike i drugim temama.

 

Predavači/voditelji radionica: Rodžer Bundšu, Rajner Hel, Oven Haterli, Maroje Mrduljaš, Marko Lulić, Ludvig Engel, Dušan Đorđević, Dubravka Sekulić, Gruia Badesku i dr.

*Seminar će biti na engleskom jeziku.
Prijavljivanje je obavezno, a broj učesnika je ograničen.
Rok za prijavljivanje: sreda, 15. oktobar 2014.

Formular za prijavljivanje – Prijava na seminar – Arhitektura koja nestaje
ili preuzmite Formular_za prijavljivanje i pošaljite na mejl salonoktobarski@gmail.com

 

Participacija – 2.000 rsd, za učešće na celokupnom seminaru, ili 1.000 rsd, samo za učešće na predavanjima

* Cena obuhvata ulaznicu za 55. Oktobarski salon koja se može koristiti tokom celokupnog trajanja Salona, kao i troškove transporta do Palate Srbija, Novog Beograda i Muzeja Macura

Način plaćanja – gotovinski, svakog radnog dana od 10 do 16 sati, Kulturni centar Beograda, kancelarija br. 6 ili svakog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20 sati na info-pultu 55. Oktobarskog salona, Resavska 40b. Rok za plaćanje 15. oktobar 2014

Više informacija o seminaru na:
arhitekturakojanestaje.blokovi.org

 

Preuzmite radnu verziju programa Arhitektura_koja_nestaje

*Organizator zadržava pravo izmene programa.

 

Arhitektura koja nestaje – arhitektonski seminar

Leave a Reply