Skip to toolbar
politika.rs

Фото Д. Марушић

Požuteli list poslednjeg cera posečenog na Ceraku, pre 37 godina, uramljen u staklu, čuvaju u birou Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS). Podseća ih na podvig prema kojem projektantsko vreme dele na pre i posle Cerak vinograda. Za taj stambeni kompleks 1981. godine dobili su Oktobarsku nagradu Beograda, 1993. Veliku nagradu Saveza arhitekata Srbije za životno delo, a za vrtić „Plava ptica”, sagrađen pre tri godine, i Aprilsku nagradu. Ako to naselje 2016. Vlada Srbije proglasi kulturnim dobrom, za arhitekte bračni par Mileniju i Darka Marušića i Nedeljka Borovnicu biće to višnja na torti. Za oko 15.000 žitelja Cerak vinograda bila bi to još jedna prilika da se pohvale – postaće stanovnici prvog stambenog kompleksa izgrađenog posle Drugog svetskog rata koji je zaštićen u Beogradu, ali imaće i obavezu više – autentični izgled naselja moraće da čuvaju.   

 

Na božićno jutro 1979. vojni kamion natovaren stolovima iz Instituta za arhitekturu i urbanizam parkirao se u gradilišni kamp na Ceraku. Na ledinu od 92 hektara iskrcali su se i autori stambenog kompleksa Milenija i Darko Marušić, i Nedeljko Borovnica, pobednici pozivnog jugoslovenskog urbanističko-arhitektonskog konkursa raspisanog dve godine ranije. Taj kraj sveta udaljen desetak kilometara od centra Beograda sve do 1988. godine bio je njihov, ali i dom za tim od 50 inženjera. Vinograde na mestu cerove šume za devet i po godina zamenio je kompleks od 67 objekata i 3.650 stanova omeđen ulicama Kneza Višeslava, pilota Mihajla Petrovića, Jablaničkom, Kosmajskom i Ibarskom magistralom.

– Gradilišni kamp imao je grejanje, menzu, podovi u barakama bili su olajisani. U njemu smo slavili Nove godine, rođendane, radili smo vikendima, jer kompleks je morao da bude završen juče. Kroz prozor barake dodavali smo crteže i gledali kako oni postaju zidovi. Rušili smo kada se nije zidalo prema projektu. U to vreme reč arhitekte bila je poslednja – priseća se Milenija Marušić.

Svakog ponedeljka u sedam sati na gradilište je dolazio Živorad Kovačević, tadašnji gradonačelnik Beograda. Čekali su ga izveštaji. Šta je izgrađeno, koji materijali su ugrađeni, razgovaralo se o problemima. Posmatrao je kako se nižu trospratne i šestospratne zgrade od montažnih elemenata složenih na industrijski način (tzv. Žeželj). Fasade od crvene i žute opeke, a umesto ravnih betonskih ploča krovovi naselja bili su kosi.

– Poseban izazov bila je konfiguracija terena. Visinska razlika između Ulice kneza Višeslava i Ibarskog puta je 60 metara. Na najvišoj tački u Kneza Višeslava pogled puca do Avalskog tornja, a niz padinu vidite krošnje drveća na Adi Ciganliji, novobeogradske blokove i Bežanijsku kosu. Zato su kuće na Ceraku raspoređene tako da se povijaju po terenu – objašnjava Milenija.

Prvi stanari novog „gradića na brdu” stigli su 1981. Dočekani su svetski: vojna muzika, tribine okićene jugoslovenskom zastavom, u publici predsednik opštine, ministar odbrane, predstavnici investitora, izvođača radova…

Oktobarska nagrada za arhitekturu 1981. otvara novu eru za Cerak vinograde. „Politika” te godine piše kako Novobeograđani žele da menjaju stan za Cerak, stanovnici Crvenog krsta takođe. A žitelji Ceraka 1 svakodnevno traže savete od autora kompleksa koje cveće da posade u žardinjerama, donose pesme i crteže o naselju. Pristižu i budući stanari Ceraka 2, ali najpre u trospratni opitno-izložbeni centar.

– Osim podataka i crteža sa rešenjima stanova za Cerak 2, u centru su izgrađeni najmanji i najveći stan sa nameštajem i opremom koje je naše tržište tada nudilo. Na tom objektu primenjen je i eksperiment solarne energije: ugrađeni su kolektori za zagrevanje vode na krovu i projektovani zidovi za zagrevanje prostorija. Zgrada je bila i komandni centar za kablovsku televiziju koja je početkom osamdesetih godina prošlog veka prvi put uvedena u Beogradu – kaže autorka naselja.

Do 1987. godine Cerak vinogradi imali su oko 12.000 žitelja i brojne sadržaje: Vojnomedicinski centar, predškolsku ustanovu, OŠ „Ujedinjene nacije”, samoposlugu, mesnu zajednicu, parkove i ulice sa nazivima zasađenog drveća: kedrova, lipa, breza, crvenih hrastova… Sve to videla je i Raisa Gorbačov koja je sa suprugom i poslednjim predsednikom SSSR-a Mihailom 1988. bila u poseti tadašnjoj Jugoslaviji.

– Dopali su joj se Cerak vinogradi, ali najviše su je oduševila deca koja su je dočekala – kaže Milenija.

Marušići su tada mogli da napuste svoje remek-delo, ali ne i da prekinu kontakte sa stanarima. I danas ih održavaju. Da nije tako, ne bi sprečili jedan pokušaj nadogradnje. Besplatno su uradili na desetine projekata adaptacije stanova. Uspeli su da osujete proširenje Vidikovačke pijace u naselje, nijedan kiosk tamo nije podignut poslednje tri decenije. Ponudili su tipski projekat zastakljivanja lođa, ali zbog birokratskih prepreka on nikada nije zaživeo. Na papiru je ostao i projekat 1.000 povrtarskih bašta sa stazama i sportski centar.

———————————-

Cerak 1

Komanda odbrane Beograda i Beogradska zajednica stanovanja – investitor

„Napred” – glavni izvođač

1978–1980 – projektovanje naselja – IAUS

1979–1984 – gradnja kompleksa

57,5 – hektara površina

2.500 – stanova

42 – stambena objekta

——————————————————–

Cerak 2

Komanda odbrane grada Beograda – investitor

„Napred”, „7. juli”, „Hidrotehnika” – izvođači

1980–1983 – projektovanje naselja – IAUS

1983–1987 – gradnja kompleksa

35 – hektara površina

1.150 – stanova

25 – stambenih zgrada

—————————————————–

Autorska arhitektura

Reč predlagača – gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture – da Cerak vinogradi (Cerak 1 i 2) postane kulturno dobro – prostorna kulturno-istorijska celina:

„Naselje Cerak Vinogradi je prvi savremeni stambeni kompleks u Beogradu koji je u proceduri za proglašenje za kulturno dobro.

Osnovna vrednost naselja Cerak Vinogradi je sveukupna integracija prirodnog okruženja, fizičke strukture i života u njemu, što je u metodološkom smislu predstavljalo novinu u domaćoj graditeljskoj praksi sedamdesetih godina 20. veka. Planirani elementi susedstva, pešačke ulice, usmeravanje stanovnika ka zajedničkim prostorima (park, javni objekti, javni prostori) realizovani su u ovom naselju na način jedinstven u našoj sredini. Naselje odlikuje autorska arhitektura i može se uporediti sa drugim istorijskim celinama u Beogradu poput Kosančićevog venca i Kotež Neimara po ambijentalnom karakteru što predstavlja osnov za njegovu zaštitu.”

Cerak vinogradi – naselje kao kulturno dobro

Leave a Reply