Skip to toolbar

kosovotwopointzero.com

AUTOR/KA NEDIM JAHIĆ – OKTOBAR 27, 2015

Priča o Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine, često počinje isticanjem velike istorijske važnosti ovoga grada i fascinantnom arhitektonskom mešavinom koju je ovaj grad stvorio. Za razliku od većine gradova na Balkanu, u Sarajevu postoje jasna razgraničenja turske, austro-ugarske i socijalističke ere. Kao i rečenice o burnoj prošlosti grada koje su sada kliše, sada postoji i niz intrigantnih savremenih priča o javnom prostoru u novoj eri širenja grada. Pokušavajući da zamisli različite vizije budućnosti Sarajeva, Kosovo 2.0 istražilo je čitav niz lokacija koje pomažu u objašnjavanju tihe borbe koja se odigrava u savremenom Sarajevu; reč je o borbi između privatnih interesa i lokalne zajednice.

Privatni investitori obećavaju milijarde

Bio je to februar 2015, kada se naziv kompanije Razvoj nekretnina „Buroj“ prvi put čuo u vezi sa ogromnim novim projektom, „turističkim gradom“, u opštini Trnovo. Otada su bosanski mediji puni najnovijih informacija o projektu, uglavnom vezanih za prezentacije i „pripreme“.

Najnovija najava je da je ulaganje u projekat kompanije iz Dubaija poraslo na 4,5 milijardi američkih dolara (ili možda evra, u zavisnosti od toga kojim saopštenjma za medije ove kompanije ćete verovati). Vesti su došle i do međunarodnih medija, poput Gardijana. Uprkos ovoj velikoj medijskoj pažnji, nije bilo prave istraživačke provere ove kompanije, investitora, i kredibilnosti obećanja koja su data.

Obećanje o projektu je donelo nadu maloj zajednici u Trnovu, koja se nalazi u podnožju planine Bjelašnice u kantonu Sarajeva. Projekat je pridobio i mnogo političke slave predsedniku opštine, Ibru Berilu, kao i kantonalnoj vladi u Sarajevu.

Bosanski lokalni političari nisu prvi, niti će biti poslednji, u regionu, koji će se upustiti u obostrano korisnu pi-ar majstoriju sa „potencijalnim arapskim investitorima“. Daleko ispred njih je srpski premijer, Aleksandar Vučić, sa svojim građevinskim projektom „Beograd na vodi“ usred srpske prestonice. Zabavno je to što se čini da je gradonačelnik Trnova izgleda premašio srpsku vladu, s obzirom na to da je najavljena investicija u „Beograd na vodi“ malo manja – do sada je za ovaj projekat namenjeno samo 3,5 milijardi. Dolara ili evra, zar je važno? Očito da investitorima nije.

Ove brojke i ovakav razvoj situacije su očigledno razdvojeni od stvarnosti, i svi o kojima je reč se strogo drže snova i obećanja sa Srednjega istoka. Međutim, nešto što je postalo daleko upečatljivije jeste zakon. Ekskluzivno pravo na gradnju na toj zemlji usred zelenog Trnova dobio je investitor. Investitor će pravo na gradnju imati sledećih 99 godina.

Zajednica se protivi

Natrag u pravi svet, grad Sarajevo se suočava sa brojnim problemima kada je reč o javnom prostoru i nekontrolisanoj gradnji, često usled sumnjivih poslova između opštinskih saveta i investitora. Postoji veliki rast broja stanova sa osrednjim cenama koji se grade širom grada; u predgrađima, na obodima mahala Staroga Grada, čak i na zelenim površinama i parkinzima u susedstvima iz socijalističkih vremena. Veliki broj novih porodica će u ova susedstva ubrzo pristići, premda mnoga područja nisu spremna na ovoliki priliv ljudi; ova područja nisu u mogućnosti da prime decu u lokalne škole, da pruže osnovne javne usluge i da omoguće kvalitetan javni prevoz.

Jedan od odgovora na ovu situaciju je došao od mlađe generacije koja, inspirisana omladinom iz drugih velikih gradova Evrope, pokušava da dopre do urbanog prostora i povrati ga zajednici.
Gradologija je samo jedan od primera. Reč je o istraživačkom projektu koji preispituje korišćenje javnog prostora i postao je pionir u istraživanju problema javnog prostora u Bosni.

„U Gradologiji pokušavamo da identifikujemo gde javni prostor postoji i gde bi se mogao napraviti u Sarajevu“, Danijela Dugandžić Živanović, direktorka CRVENE, rekla je Kosovu 2.0. CRVENA je organizacija uključena u Gradologiju. „Želimo da iznova procenimo ideju o tome da je vlasništvo nad zemljištem u javnom interesu. Pokušavamo da ljudima u Sarajevu pokažemo da javni prostor u gradu ima potencijal da ostane javni i da bude unapređen na različite načine, a ne samo kroz privatizaciju.“

Aktivizam građana Sarajeva u pogledu javnog prostora nije ostao samo na polju misaone imenice. Usred grada, u blizini pijaca na Markalama, nalazi se mesto koje je u proteklim godinama služilo kao letnje otvoreno dvorište restorana, ali je ono sada napušteno. Aktivisti Omladinskog saveta Staroga Grada su odlučili da iznova oblikuju prostor i već su preduzeli korake da bi pomogli prostoru da postane buduće zajedničko područje za obrazovanje, izložbe i sastanke.

Jedan aktivista, Azra Džaferbegović, obavestio nas je da su građani sa lokala podržali njihovu akciju i učestvovali u čišćenju. Aktivisti iz svih delova zemlje su došli kako bi učestvovali u farbanju i pripremi prostora. Čini se da duh koji je bio decenijama prisutan na uliama Londona i Berlina, čak Beograda i Zagreba, sada dolazi u Sarajevo.

Omladina iznova zauzima javni prostor

Sledeće mesto na koje nas priča vodi je susedstvo Grbavica, u opštini Novo Sarajevo, gde se članovi aktivističke grupe Dobre kote nalaze u procesu korišćenja prostora na krovu garaža, transformišući ga u dečje igralište. Na to mesto smo dospeli kasno u subotu posle podne; kako smo mu se približavali, čuli smo muziku sa krova garaže. Postavljena je izložba na kojoj se prikazuju slike različitih prostora i mesta iz svih delova Sarajeva, a koje su uslikali fotografi. Poznati bosanski reper, di-džej Kontra, kako bi podržao čitavu stvar – tu održava nastup.

Ahmed Hadžić, jedan od aktivista uključenih u projekat, kaže da je ambicija ove grupe da se proširi širom Sarajeva, organizujući izložbe i žurke na napuštenim mestima širom grada. Dobre kote takođe obuhvataju lokalnu zajednicu, tražeći podršku iste. Međutim, ove akcije su i dalje ograničenog karaktera, a kada ste pokret građana, onda je gotovo pa nemoguće da se takmičite sa privatnim investitorima koji polako proždiru napuštena mesta grada, obično bez mnogo razmatranja potreba lokalne zajednice.

Kasnije smo upoznali Hanu Ćurak, istraživača iz Gradologije. Celi svoj dan je provela na svom biciklu, deleći informacije i letke o nadolazećim aktivnostima njihove inicijative. „Organizujemo dane komšiluka Marin Dvor i Baščaršija na koje su svi pozvani. Zajedno ćemo kuvati, čitati, razgovarati, jesti, igrati se, i slušati muziku. Naš cilj je da upoznamo susedstvo i prostor u kom živimo“, Hana je kazala Kosovu 2.0. Naša grupa se trudi da uključi širu zajednicu u javni prostor koji polako biva proždiran od strane privatnih investicija.

Gradonačelnici četiriju gradskih opština (Centar, Stari Grad, Novo Sarajevo, i Novi Grad) iskoristili su pravnu rupu u Zakonu o prostornom planiranju Kantona Sarajeva, a koja im je omogućila, zajedno sa gradonačelnikom, da ignorišu opštinske savete i promene prostorne i regulatorne planove. Najnoviji primer je izgradnja nove „Sarajevske kule“ u blizini hitne ambulantne službe. Građani koji žive u zgradama u okolini budućeg prostora za izgradnju se boje da ovo lokalno područje nije spremno da primi građane 400 novih stanova.

Interesovanje za problem urbanog planiranja u Sarajevu očigledno raste. Uprkos nedostatku pokreta koji bi se protivili, poput pokreta Ne damo Varšavsku u Zagrebu i Ne da(vi)mo Beograd u Beogradu, situacija se menja. Sarajevo iščekuje svoje sledeće lokalne izbore sledeće jeseni, dok kandidati za gradonačelnike moraju da budu spremni za ozbiljnu debatu o tome u kom pravcu razvoj grada treba da se kreće, kao i to na čiju će stranu stati: na stranu privatnih interesa ili lokalne zajednice.

Fotografije: Dženat Dreković

Ova priča je napisana u originalu na engleskom.

 

JAVNI PROSTOR IZMEĐU INVESTITORA I GRAĐANA SARAJEVA

Leave a Reply